Sinan

Piše: Edin Smailović

Ne znam ni sam kako smo došli na temu o Sinanovoj smrti, ali sam odlično zapamtio komentar prijatelja iz Mostara koji je ovih dana boravio u Bijelom Polju. Kaže da mu je od sijaseta manje-više sličnih tekstova o Sinanu Sakiću bilo mnogo zanimljivije čitati komentare ispod tih tekstova. Posebno mu se dopao jedan od komentara koji je glasio: ”Sinane zbog tebe nikada nisam uradio fasadu na kući”. Iako na prvi pogled banalan, ovaj komentar puno govori o ulozi Sinana Sakića i njegove muzike u životu prosječnog građanina ex-yu prostora. Imalo je naravno i onih koji su tu muziku iskreno prezirali, ali sam ja lično upoznao puno više onih licemjernih koji su u javnosti govorili da ne slušaju tu šund muziku, a nakon nekoliko piva rezali vene na ”Ne traži je sine” i ”Sudbina me na put šalje”. Imalo je i onih koji su smatrali da je Sinanova boja glasa suviše tužna pa bi jedan Bjelopoljac znao reći da kada izađe njegov novi album narod se pita ko je Sinanu opet umro?

Ali vratimo se komentaru sa početka. Sinan je nesumnjivo bio junak generacija rođenih pedestih i šezdesetih. Bile su to prve generacije koje su sa sela odlazile u gradove da rade u fabrici. Obično bi oko tih istih fabrika nicala divlja naselja tih istih radnika. Ta naselja je pratilo što i svaku brzu i divlju urbanizaciju. Kanalizacija svedena na septičku jamu, na divlje prikačena struja, neasfaltirani put i kuće pod pločom. O kulturnom životu u tim naseljima naravno da niko nije vodio računa, pa je tako jedini oblik društvenog života bio skupljanje u birtijama gdje bi se uz zidarsko pivo i pevaljku veselila radnička klasa.

Naravno, nije Sinan bio preovlađujući na repertoaru takvih zabava, ali je bio nezaobilzan. A imalo je još nešto što je Sinana odvojilo od tadašnje estradne garniture, osim naravno specifične boje glasa. Sinan je preživio i definitivno se tokom devedestih sa periferije preselio u centar. Šta centar, epicentar.

Ubrzo su obožavatelji Sinana postali i oni sa kajlama od kilo zlata i oni koji piju viski umjesto vode. Sinan je bio dokaz da se može uspjeti sa dna i stići do vrha. Ali je Sinan bio i ostao junak širokih narodnih masa. Junak onih koji se bore da spoje kraj sa krajem i da nekako naporan radni dan dovedu do kraja.

Mnoge je slušanje Sinana skupo koštalo. Kao recimo ovog junaka sa početka priče koji je zbog njega ostao bez fasade na kući. Samo dobar poznavalac prilika može da zna šta u nekoj balkanskoj mahali znači da jedini nemaš fasadu na kući. A tek šta znači da ti to neko halali. Upravo zbog svega toga je Sinan bio jedinstven.


Pratite nas: facebook-icon   twitter3

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

Create a website or blog at WordPress.com

Gore ↑

%d bloggers like this: